Friday, April 17, 2015

Friday, April 10, 2015

10 društvenih veština koje deca razvijaju u kampu

 

Na jednoj fudbalskoj utakmici koju mi je sin jesenas igrao, jedna mama je sinu ponudila 50 dolara za svaki go koji da. Postigao je najbolji rezultat u životu, a mama je morala da iskešira dovoljno za novi iPhone.

Ova anegdota odslikava nešto što već neko vreme uočavam kao grešku savremenog roditeljstva: odričemo se želje da kod dece razvijamo intrinističku motivaciju. Ono što mi je najviše smetalo u vezi sa maminom isplatom je neverovatna vrednost koju je pripisala sinovljevim golovima. Međutim, ovo je samo jedan primer postojećeg problematičnog trenda. Kao roditelji, preveliki akcenat stavljamo na značaj sportskih i akademskih dostignuća naše dece i živimo svoj život kroz njih, što ponekad dostiže manični nivo.

Moramo da popustimo.

Ove godine moje treće dete ulazi u ludnicu zvanu upis na fakultet. Poseduje sve što joj treba, bistra je, fizički aktivna i izuzetno vredna, ali joj ocene – iako prilično dobre – nisu među najboljima u veoma konkurentnom odeljenju. Povremeno se osećala neadekvatnom usled akcenta koji su svi stavljali na brojke. Više puta sam joj govorila da je nakon kratkog i stresnog perioda izbora fakulteta niko više neće pitati za rezultate na prijemnom.

Rekla sam joj i da su njeni najbolji kvaliteti nemerljivi.

Poseduje sjajan smisao za humor i stav da sve želi da isproba. Sa entuzijazmom učestvuje u događajima, zna kako da se zabavi sa prijateljima, mudro koristi medije kojima podstiče i gradi zajedništvo, gaji pozitivne vrednosti i ponaša se kao tihi lider – koji podstiče ljude bez nametljivosti. Poseduje sve kvalitete koji su neophodni za razvoj na fakultetu, koji god da upiše. Osim toga, njen tip ličnosti je takav da bi je svaki poslodavac mogao samo poželeti, uz uspeh u svim oblastima koje bi mogla da poželi.

Nije čudo što su istraživači utvrdili da su rezultati na prijemnom slab prediktor uspeha u životu. Uspeh zavisi od međuljudskih veština – sposobnosti prenosa ideja i slaganja sa drugim ljudima – koje su zaista bitne, ali ljudi ipak na prvo mesto stavljaju vreme, energiju i novac, što najčešće ne doprinosi razvoju karaktera. Nama je, kao roditeljima, često teško da deci ponudimo šanse za razvoj društvenih veština, ali je zato kamp pravo mesto za to.

U kampu se deca oslobađaju od pritisaka školovanja, testiranja i sportskih nadmetanja i podstiču se da se opuste i da budu ono što jesu. U intenzivnom okruženju suživota i interakcije sa grupom ljudi – gde su mnogi do juče bili stranci – deca društvene veštine razvijaju eksponencijalno brže u odnosu na druga okruženja. Znam da je upravo u kampu moja ćerka stekla obilje svojih međuljuskih veština, onih koje se „ne pominju“, a biće joj od koristi na fakultetu i kasnije.

Od brojnih društvenih veština koje deca razvijaju u kampu, navešćemo samo deset:

1.     Suživot sa osobama sa kojima nisu u srodstvu
2.     Poštovanje tuđeg govora
3.     Deljenje adekvatnih priča i informacija
4.     Timski rad: kada voditi, a kada slediti
5.     Ponašanje za stolom: jesti sa zatvorenim ustima
6.     Pozivanje svih na zajedničku zabavu
7.     Postavljanje pitanja i iskazivanje interesa za druge
8.     Empatija i emocionalna inteligencija
9.     Upravljanje besom
10.  Rešavanje konflikata

Link do originala


Izvor: 10 Social Skills Kids Learn at Camp
prevod: Lana



USKORO (Sledeći tekst na blogu):
10 stvari koje morate znati pre nego što postanete programer


Friday, April 3, 2015

Zašto je ovog leta naš moto : Unplug at KompKamp?

 Deca mogu uživati u isključivanju na 8 načina


Link ka slici


Današnjoj deci je dostupan čitav novi svet tehnologije, ali odvajanje od tog sveta i istraživanje na otvorenom donosi neke koristi. Pogledajte osam načina na koje deca mogu uživati kada isključe laptop, tablet i mobilni telefon i izađu napolje.

1. Fizička aktivnost

U SAD-u je stopa gojazne dece najveća u istoriji – skoro 20 % dece uzrasta od 6 do 11 godina potpada pod kategoriju „gojaznih“. Stručnjaci preporučuju da radi očuvanja zdravlja, deca budu aktivna barem sat vremena dnevno. Kamp omogućava deci da budu fizički aktivna i da se pri tom zabavljaju, ali što je još bitnije – pomaže im da izgrade zdrave navike, koje će održavati doživotno.

2. Radost u učenju

Deci je danas svet tehnologije na dohvat ruke, pa ga mogu istraživati dok se izležavaju na kauču – zbog čega ponekad zaborave da istražuju i spoljni svet. Kamp direktno uvodi decu u prirodu, gde stiču iskustva iz prve ruke, koja su podjednako zabavna i podsticajna. Kada su deca u direktnom kontaktu sa prirodom, postaju inspirisana da dalje istražuju oblasti kao što su nauka, tehnologija, inženjering i matematika.

3. Razvoj fokusa

Istraživanja ukazuju da vreme koje deca provode na otvorenom pozitivno utiče na decu koja imaju problema sa fokusiranjem ili boluju od poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću. Zelenilo pomaže deci da se opuste i odalje od preterane stimulacije koju donosi svakodnevni bliski kontakt sa tehnologijom.

4. Oslobađanje od stresa

Vreme koje deca provode u prirodi se takođe povezuje sa nižim nivoima anksioznosti i depresije i boljim raspoloženjem. Uz to, pomaže u smanjenju krvnog pritiska i podstiče imunološki sistem!

5. Hvatanje sunca

Sunčeva svetlost je odličan izvor vitamina D, koji pomaže deci da izgrade jake kosti. Zdrave doze vitamina D su bitne za prevenciju osteoporoze i drugih stanja.

6. Bolji vid

Vreme provedeno napolju prema nekim tvrdnjama sprečava nastanak mijopije ili kratkovidosti kod dece. Oko trećine državljana SAD-a slabo vidi udaljene objekte, ali stručnjaci kažu da vreme provedeno na otvorenom pomaže očima.

7. Lična interakcija

Eksperti su utvrdili da povećana upotreba tehnologije umesto lične interakcije može fizički uticati na veze u dečijem mozgu. Ljudima je potrebna interakcija licem u lice. Imamo potrebu da drage osobe vidimo lično, da čujemo glasove svojih prijatelja i da osetimo bliskost sa grupom ljudi.
Iako tehnologija na više načina spaja ljude, istovremeno menja definicije društvenih očekivanja, tako da deca provode sve više vremena pred ekranom, a sve manje u igri sa drugarima.  Kamp pušta decu da budu deca. U kampu deca imaju posebne uzore i šansu da budu društvena u stvarnom životu, a ne samo na internetu.

8. Sticanje samopouzdanja

Deca se danas suočavaju sa većim pritiscima da uspeju u struktuiranim nastavnim i van-nastavnim aktivnostima. Međutim, samopouzdanje se najčešće gradi kada se deca puste da isprobavaju aktivnosti čisto radi zabave, u okruženju koje će ih podržati. Kada pustimo decu da se voze čamcem, da pecaju ili planinare, učimo ih da se ne moraju plašiti izlaska ispod svog staklenog zvona. Vremenom ovaj rast samopouzdanja prerasta u liderske veštine – koje su od velike vrednosti u životu.
Izvor: 8 Ways Kids Benefit from Getting Unplugged
prevod: Lana





Tuesday, March 24, 2015

Program računarskih radionica ali... Kamp je pre svega - zabava!


Program računarskih radionica za leto 2015.

http://www.compcamp.net/2015Slike/kursevi1.pdf

Program je unapredjen u odnosu na 2013. godinu, i sledeće dve ili tri godine ostaje isti.
                  Spremajući detaljan program za ovo leto, nešto malo proširen novim softverima,
razmišljala sam i želim da naglasim da je kamp pre svega odlično mesto za upoznavanje novih drugarica i drugara, te sklapanje novih prijateljstava koja uglavom ostanu u sećanju do kraja života.

Kamp povećanja samopoštovanje,  smisao za avanturu, socijalne veštine, nezavisnost, fizičke i intelektualne veštine, sposobnost da odrastu u odgovorne i uspešne ljude kroz iskustva koja su prošli i naučili o sebi u kampu. Ali, pre svega- kamp je zabavan. 

Dalje prednosti pogledajte u odličnom video zapisu, Dr. Chris Thurber, kliničkog psihologa. 
Dr. Thurber je i koautor knjige  "The Summer Camp Handbook."





Za roditelje koji šalju dete prvi put u kamp, ili razmišljaju zašto bi dete poslali u letnji kamp, preporučujem da pročitate naslove iz naše arhive:

Letnji kampovi za decu: na vaših 6 pitanja odgovorili stručnjaci

Jedanaest saveta za čeličenje kampera

Roditeljima nije lako da donesu odluku

Poruke za zabrinutog kampera

Pet načina na koje letnji kampovi pripremaju vašu decu za život

Zašto fantastični roditelji šalju decu u kamp – 5 razloga





Saturday, March 21, 2015

Studija je utvrdila da su kamperi zaista srećni


U suštini, 
kamp je za mene mesto radosti i radije bih  
bio u kampu nego bilo gde drugde na planeti.

-Kamper, 2014
 
„Veseli kamper“ je fraza koja se koristi za osobu koja se raduje nečemu u bilo kojim okolnostima. 
Međutim, koliko su kamperi koji idu u letnje kampove sa noćenjem zaista veseli? 
Prošlog leta sam rešila da pronađem odgovor na ovo pitanje, kroz istraživanje u sedam različitih letnjih kampova sa noćenjem, na uzorku od preko 3.000 kampera.

Kada su kamperi popunjavali uobičajeni upitnik na kraju kampovanja (koji kampovi koriste da bi prikupili povratne informacije o iskustvima kampera), 2014. godine su dodata pitanja o tome koliko su srećni. 
Na osnovu rezultata ispitivanja 80 % od ukupnog broja kampera je navelo da su zahvaljujući kamperskom iskustvu postali srećniji, od čega 31 % dece je navelo da su zahvaljujući kampu bila „malo srećnija“, a 49 % da su bila „mnogo“ srećnija. 

Evo i nekoliko komentara:

„To mi je bio najbolji period u životu.“

„Kamp mi je omiljeno mesto na planeti.“

„Najbolja zabava godine je u kampu.“

„Sjajno sam se proveo i svi su bili prijatni.“

„Kamp je mesto zabave i radosti.“

„Kamp je baš zabavno okruženje, u kome mogu da naučim da se zabavim, gradim prijateljstva i razvijam se kao osoba.“

„Mogu da se igram sa drugarima.“

„Već pet godina dolazim i 99 % vremena sam srećan (osim na dan dolaska i na dan pakovanja).“

„Kamp me čini srećnim.“

„Savetnici su baš zabavni!“

„Kamp je sjajno, bezbrižno mesto.“

„Uživam u sigurnom, aktivnom i druželjubivom okruženju.“


„Kamp je veoma zabavan i ponekad mi nedostaje porodica, ali se najčešće osećam kao kod kuće.“

„Prija mi da pobegnem od tehnologije i uletim u nove avanture.“

„Kamp je neviđeno zabavan i daje mnogo više zabave od izležavanja na kauču.“

„Mogu da radim stvari koje ne smem kod kuće.“

„Kod kuće mi je često dosadno. U kampu – nikad.“


Pitali smo kampere i da nam kažu kako su se u emotivnom smislu osećali tokom boravka u kampu, a 86 % njih je navelo da su bili „većinom“ srećni ili „češće srećni nego tužni“, u odnosu na 14 % onih koji su bili podjednako srećni kao i izvan kampa. U stvari, 2.032 (60 %) od 3.197 kampera koji su odgovorili na pitanje je navelo da su u kampu bili „većinom“ srećni, u odnosu na 1.334 (40 %) koji su naveli da su izvan kampa bili „većinom“ srećni.


Konačno smo ih pitali šta im se sviđa u kampu i zašto bi želeli da se vrate, 1.047 kampera je pomenulo reč „zabava“, a 635 reč „drugar“.


Kamperi često opisuju kamp kao „radosno mesto“ ili „najbolje dve nedelje“ tokom čitave godine. Na prvi pogled, svako može videti da deca i savetnici koji sa njima rade u kampu deluju veoma radosno. 
Stalno su nasmejani. Deluju opušteno. Smeha na sve strane. U kampu se svaki dan dešava toliko zabavnih stvari da nije ni čudo što je kamp mesto dečije radosti. Naše istraživanje je konačno potvrdilo priče – tačno je da su deca zaista srećnija u kampu.


Zašto je to tako? 


Iako istraživanja na ovu temu još uvek nisu sprovedena, druga istraživanja u oblasti pozitivne psihologije nude odgovor. 
Martin Seligman, začetnik pozitivne psihologije i ključna ličnost u pokretu blagostanja, identifikuje pet oblasti koje dovode do stanja koje naziva „cvetanje“, koje najbolje prikazuje akronim PERMA: pozitivne emocije (positive emotion), uključivanje (engagement),  odnosi (relationships), značaj (meaning) i dostignuće (achievement). Kritičari ovog pristupa kažu da se retko gde svih pet elemenata mogu istovremeno naći, ali u kontekstu naše studije – kamp je upravo jedno od tih mesta. 



Ukratko, kamp bi mogao biti upravo ona pozitivna intervencija koja je deci potrebna da bi procvetala!

Samo napred, koristite pojam „veseli kamper“ za ljude koji su srećni i cvetaju, jer su deca u kampu zaista „veseli kamperi“!





Izvor: Study Finds Campers Really are Happy
prevod: Lana


Sledi prevod srodnog teksta: 
Why Kids Flourish at Camp

A preporučujemo knjigu: