Thursday, February 26, 2015

Pozivnica za prolećno druženje u KompKampu


Dragi  Kompkamperi,

zimsko,  prednovogodišnje  druženje bilo je nezaboravno, ali pred nama je i prolećno.

Biće još bolje,  jer sunce, cveće, trava, ptice, priroda, roštiljanje...u prelepom Sunčanom bregu.

Prijave su otvorene do 15. marta, pišite email, pošaljite SMS ili poruku u Inbox na fejsu.

Vidimo se,  juhuuu!

Jedan KLIK  na direktan link :)









Wednesday, February 25, 2015

Draga nesavršena mama

Stalna saradnica KompKampa, Lana zapravo Darinka, opet nas je obradovala prevodom jednog sjajnog teksta  pisca  .

Draga Mama,

Viđam te svuda. Videla sam te kako u javnosti vičeš na svoju decu, videla sam te kako ih ignorišeš na igralištu, videla sam te kako dovodiš decu u predškolsko, u donjem delu pidžame i neokupana. Videla sam te kako preklinješ, podmićuješ i pretiš svojoj deci; videla sam te kako se dovikuješ sa suprugom, majkom i sa policajcem na pešačkom.

Videla sam te kako trčiš za decom, kako se prljaš i ponekad na sav glas psuješ kad zvekneš koleno. Videla sam te kako deliš milk-šejk sa hiperaktivnim četvorogodišnjim detetom. Videla sam kako deci brišeš slince golom rukom, pa ih obrišeš o sopstvene farmerke. Viđala sam te i kako svoje detence nosiš naopako u poteri za loptom koja se otkotrljala.

Isto tako sam te gledala dok škrgućeš zubima dok ti dete kuka što ga teraš da vežba klavir, fudbal ili košarku, šta god. Gledala sam kako zatvaraš oči i kako se smiruješ pred prosutim mlekom u gepeku. Gledala sam te i kako plačeš dok očajnički ribaš bojice sa najbolje, brendirane tašne koju imaš. Gledala sam te i kako špartaš uzduž i popreko ispred kuće.

Videla sam te u čekaonici kod lekara. Videla sam te i u apoteci. Videla sam te umornu i uplašenu.
U stvari, baš sam te se nagledala.

Viđam te svakog dana.


Ne znam da li si planirala da postaneš majka. Da li si od najranije mladosti znala da želiš da na ovaj svet doneseš decu, da ih paziš, ili je ti uloga majke servirana bez ikakve najave. Ne znam da li sve to ispunjava tvoja očekivanja, ili si svoje prve dane majčinstva provela u strahu da nikada nećeš osetiti ono što si mislila da bi trebalo da bude „majčinska ljubav“ spram svog deteta.  Nemam pojma da li si se mučila sa neplodnošću, ili si izgubila dete, ili ti je porođaj bio traumatičan. Ne znan da li si dete iznedrila iz sopstvenog tela, ili si porodicu formirala tako što si u nju dovela dete.

Ipak, znam dosta o tebi.

Znam da nisi dobila sve što si želela. Znam da si dobila obilje stvari za koje nisi imala pojma da ih želiš dok se nisu stvorile pred tobom. Znam da ne veruješ da daješ sve od sebe, da misliš da možeš bolje. I znam da ti ide bolje nego što misliš.

Znam da u očima svog deteta, svoje dece, vidiš samu sebe. Znam i da se to ne dešava, da vidiš stranca koji ne razume zašto sitnice detinjstva koje su tebi bile veoma bitne nerviraju to malo stvorenje koje liči na tebe.

Znam da ponekad želiš da svog tinejdžera gađaš lampom. Znam i da povremeno poželiš da svog trogodišnjaka lansiraš kroz prozor.

Znam da se uveče, kada se sve stiša, ponekad sklupčaš u krevetu i plačeš. Znam da ponekad ne učiniš to, iako želiš.

Znam da ima toliko teških dana da prosto jedva čekaš da im dođe kraj, pa te pred spavanje deca grle i ljube, govoreći ti koliko te vole i koliko žele da budu kao ti – e onda poželiš da dan potraje doveka.


Ali toga nema. Svaki dan ima kraj, a sledeći donosi nove izazove. Temperatura, slomljeno srce, domaći iz likovnog, novi drugari, novi kućni ljubimci, nove svađe. I svaki dan radiš ono što moraš.


Rešavaš stvari jer ti je to u opisu radnog mesta. Odlaziš na posao ili staviš ručak da se  krčka ili odlaziš u vrt ili zakačiš bebu na leđa i izvučeš usisivač.


Prekidaš svaki posao da bi posredovala u svađi oko toga čiji je red da koristi flomaster neke boje, da poljubiš da prođe ili da objasniš koju vrstu karmina nosi Pinokijeva mama.



Znam da imate vreme golicanja pod šatorima od ćebadi i da na pamet znaš tekst barem osam slikovnica. Čula sam da k'o luda plešeš kada si sama sa svojom decom. Da se ne stidiš da pred njima puštaš gasove ili podriguješ i da smišljate smešne pesmice o grašku, krompiru i siru.


Znam da sat vremena po odlasku u krevet ostavljaš sve poslove i sečeš nokat za koji tvoja trogodišnja ćerka tvrdi da joj ne da da zaspi. Znam da prekidaš pranje sudova jer deca insistiraju da im se pridružiš na čajanci. Znam da si decu hranila maslacem i džemom ravno četiri dana dok si imala grip. Znam da nad sudoperom jedeš ostatke korice hleba dok deca gledaju crtaće.

Znam da većinu ovoga nisi očekivala. Znam da nisi predvidela da ćeš nekoga tako duboko voleti ili da ćeš toliko prezirati svoje telo posle porođaja ili da ćeš biti umorna od uloge majke koju si preuzela.

Mislila si da držiš sve konce u rukama. Ili si bila zaslepljena i prestravljena. Angažovala si savršenu dadilju. Ili si napustila posao i naučila da sklapaš nameštaj za bebe. Zbunjuje te konflikt osećaja da se ništa nije promenilo od vremena dok si bila slobodna i bez dece i prisećanja izbora koje si pravila kao da ti je u koži bio uljez.


Nisi savršena mama. Koliko god se trudila i šta god isprobala. Nikada nećeš biti savršena mama.


I to te možda opterećuje. Ili si se eventualno pomirila sa tim. A možda ti to nikada nije ni predstavljalo problem.


Koliko god da činiš, uvek ima još. Bez obzira koliko malo odradila, na koncu – tvoja deca jesu voljena. I dalje ti se osmehuju, ubeđena da poseduješ magične moći da ispraviš skoro sve. Bez obzira šta se dešavalo na poslu, u školi ili tokom igre, opet si uradila sve što možeš da bi obezbedila da sutra svane i da tvoja deca budu najsrećnija, najzdravija i najmudrija – koliko god si se tome nadala.


Stara jevrejska poslovica kaže: „Na svetu postoji jedno savršeno dete, koje svaka majka ima.“


Na žalost, savršeni roditelji ne postoje. Tvoja deca će odrasti i odlučiti da se razlikuju od tebe. Odrašće uz sigurnost da neće terati svoju decu na časove klavira, da će biti popustljivija ili stroža, da će imati manje ili više dece, ili da ih uopšte neće imati.

Koliko god daleko od savršenstva bila, bolja si nego što misliš.

Jednog dana će tvoja deca k'o luda jurcati po sinagogi, vešaće se o rukohvate, a neko će ti ipak prići i reći da imaš divnu porodicu. Sedećeš u parku, deca će ti do lakata biti umazana blatom i džemom, mazaće svoj zašećereni cement po čitavim kolima, a trudnica će zastati i sa divljenjem ti se osmehnuti.


Bez obzira koliko te sumnja izjeda, nema potrebe da sumnjaš u sledeće: nisi savršena.


I to je dobro. Jer, realno – nije ni tvoje dete. A to znači da o tvojoj deci niko ne može brinuti bolje od tebe, koja poseduješ obilje razumevanja i iskustva. Niko ne zna bolje od tebe šta znači cičanje tvog deteta, šta znače njihove šale ili zašto plaču.


A kako ni jedna majka nije savršena, dobre su šanse da deliš kandidaturu sa još dve milijarde njih za Najbolju mamu na svetu.

Čestitam, Najbolja mama na svetu. Nisi savršena.

Bolja ne možeš biti.

S' ljubavlju,

Lea



Prevod: Lana
This post originally appeared on Becoming Supermommy.

Wednesday, February 11, 2015

I sa dobrim stvarima se može preterati


Ovo je na neki način nastavak nedavnog posta   5 razloga da se isključite

Svi koji čitaju moj blog znaju da sam veliki zagovornik „isključivanja“ dece iz tehnološkog sveta. Radujem se kada u kampu dobiju dve nedelje bez tehnologije, pa mogu da se fokusiraju na lične odnose. Na žalost, mislim da se često, nakon povratka kući, vrate na stare navike, koje dele sa roditeljima. Želim da nađem način kako da svi – i stari i mladi – nauče da optimalno koriste tehnologiju. Kako da iskoristimo pozitivan uticaj tehnologije na naše živote, ali da ne dozvolimo da krade minute, sate i dane od naših voljenih?


Da li ste primetili šta se dešava kada se završi nastava? Bez obzira na uzrast, deca se opuštaju nakon časova i odmah vade elektronske uređaje. Mnogi odmah kreću da kucaju poruke. U reci klinaca koja teče iz osnovne škole moje dece, mnogi vade iPad-ove i pametne telefone, uključuju ih i bulje u ekrane. Drugi stavljaju slušalice i izbegavaju kontakt sa spoljnim svetom.


Otkud deci ovaj alarmantan fokus na njihove tehnološke gedžete? Od nas. Da, tako je. Kao što deci prenosimo sve ostale navike, verujem i da im podjednako prenosimo tehnološku zavisnost. Mislim da su istraživači tek načeli vrh ledenog brega koji predstavlja negativan uticaj našeg nekontrolisanog korišćenja tehnologije na sve nas.



U poslednje vreme razmišljam o uticaju korišćenja tehnologije na moj život. Tehnologija je višestruko poboljšala moj život. Pružila mi je veću fleksibilnost za rad od kuće i po sopstvenom rasporedu, imajući u vidu da je elektronska pošta zamenila telefonske pozive i poruke iz prošlosti. Pomoću Facebook-a sam obnovila veze sa prijateljima iz detinjstva, sa kojima sam davno izgubila kontakt. Mogu da se opustim na kauču i odigram Words with Friends. Preko aplikacije Facetime mogu da razgovaram sa ćerkom koja je na fakultetu. Mogu da pošaljem e-mail roditeljima, sa najnovijim slikama njihovih unučića. Mogu da pravim foto-kalendare i foto-albume uz pomoć aplikacije Shutterfly. Pre nego što kupim knjigu, mogu da vidim kako su je ocenili moji prijatelji na sajtu Goodreads. Mogu da čitam članke u oblastima koje me interesuju. Obožavam što su mi sve informacije na dohvat ruke!

Ipak, mislim da upotreba tehnologije ima i tamnu stranu – negativan uticaj koji u poslednje vreme sve više osećam. Verujem da nisam jedina, a istraživanja ukazuju da korišćenje tehnologije zaista negativno utiče – na san, na međuljudske odnose, na mentalno zdravlje, pa čak i na znanje koje studenti stiču. Često planiram da „na brzinu proverim mail“ kad smestim decu u krevet, a ispostavi se da naredna dva sata provedem za računarom. Manje čitam. Sporije odradim planirane poslove jer mi odvuče pažnju nešto što bih da pogledam ili pročitam onlajn. Manje gledam TV. Na prvu loptu, to deluje dobro, ali gajim lepe uspomene na početak braka, kada sam se sa suprugom smejala na epizode komedija koje su se emitovale. Zajedničko gledanje TV-a je danas retka pojava. U stvari, sada gledam TV praktično isključivo dok slažem veš. I suprug i ja provodimo veći deo večeri odgovarajući na poplavu elektronske pošte.



Moji klinci od devet i jedanaest godina kažu da „svi“ školski drugari imaju pametne telefone. Znam da neki roditelji smatraju da bi deca što pre trebalo da nauče kako se koristi tehnologija, ali ne verujem da su trećaci spremni za pametne telefone. Ako se mi, odrasli, toliko mučimo da izbalansiramo upotrebu tehnologije, kako će tek deci to poći za rukom? Mislim da je moja porodica stroga, ali sinovi imaju po 30 minuta dnevno na računarima (koji su podešeni tako da ih izloguju kad im istekne vreme). TV i iPod su dozvoljeni samo vikendom. To za sad dobro funkcioniše. Starija deca sama sebi definišu pravila i pokazalo se da su odgovorna u smislu adekvatne upotrebe tehnologije. I u tome su bolja od mene.

Za sebe sam definisala nova pravila i nadam se da će mi pomoći da upotrebu tehnologije dovedem do optimalnog nivoa:

  1. Uveče stavljam telefon na punjač dalje od kreveta.
  2. E-mail proveravam najviše tri puta dnevno.
  3. Nedelja je dan bez elektronske pošte i Facebook-a.
  4. E-mail proveravam na računaru a ne na telefonu, osim ako očekujem poruku koju moram da pročitam pre nego što stignem do računara.
  5. Od 5 do 8:30 uveče nema računara, osim ako radim nešto za decu.
  6. Svako veče gasim računar najkasnije u 10.
Nadam se da ću sticanjem novih navika, kojima uvodim umereno korišćenje tehnologije, biti dobar uzor za tehnološke navike svoje dece.

Iskreno me zanima kako organizujete upotrebu tehnologije u vašoj porodici (samostalno i sa decom)! 

Koja ste pravila postavili deci? A sebi? Ostavite komentar ili mi pošaljite e-mail.



Izvor: Way Too Much of a Good Thing
prevod: Lana

Članci o uticaju upotrebe tehnologije, iz istog izvora, od kojih ćemo se potruditi da neke vremenom prevedemo i postujemo na ovom blogu:

How your Cell Phone Hurts Your Relationships, By Helen Lee Lin, Scientific American (September 4, 2012) Amazingly, they found that simply having a phone nearby, without even checking it, can be detrimental to our attempts at interpersonal connection.
Can College Students Resist the Lure of Facebook and Twitter during Class? By Barbara J. King, NPR (August 16, 2012) As a culture, we have to fight the seductive appeal of constant connection via our technology, which fragments our attention and interrupts the joy of full immersion in thinking, problem-solving, and questioning.
The Flight from Conversation, By Sherry Turkle, NY Times (April 21, 2012) We’ve become accustomed to a new way of being “alone together.” Technology-enabled, we are able to be with one another, and also elsewhere, connected to wherever we want to be.
Death of Conversation, By Simon Jenkins, The Guardian (April 26, 2012) Psychologists have identified this as “fear of conversation”. People wear headphones as “conversational avoidance devices”. The internet connects us to the entire world, but it is a world bespoke, edited, deleted, sanitised.
Heavy Technology Use Linked to Fatigue, Stress, and Depression in Young Adults, By David Volpi, Huffington Post (8/2/2012) “I tend to think that the relationship between technology and stress, sleep disorders and depression has more to do with the overuse of technology in our society, especially among young people. If you’re a parent like I am, than you know firsthand how difficult it can be to get children to turn off the computer or put down their phone and stop texting so you can, just maybe, have a real conversation.”
Is Facebook Stunting Your Child’s Growth?  By Clifford Nass, Pacific Standard (May/June, 2012) “Tween girls who are heavy users of online social interaction feel less normal (as measured by their agreement or disagreement with statements like “I often feel rejected by people my age”) than girls who use online social media less frequently.”
How to Tell if You’re Addicted to Technology By Clara Moskowitz, LiveScience (2008) “Technology can become more than a passing problem and more like an addiction,” he told LiveScience. He listed some danger signs: “You become irritable when you can’t use it. The Internet goes down and you lose your mind. You start to hide your use.”
Why We’re all Addicted to Texts and Twitter, By Susan Weinschenk, Ph.D., Psychology Today (9/11/2012)”Do you ever feel like you are addicted to email or twitter or texting? Do you find it impossible to ignore your email if you see that there are messages in your inbox? Do you think that if you could ignore your incoming email or messages you might actually be able to get something done at work? You are right!”
Have Smartphones Killed Boredom (and is that good)? By Doug Gross, CNN (September 26, 2012)
…by filling almost every second of down time by peering at our phones we are missing out on the creative and potentially rewarding ways we’ve dealt with boredom in days past.
Your Brain on Computers, a New York Times series: Articles in this series (listed below) examine how a deluge of data can affect the way people think and behave.
•  Growing Up Digital, Wired for Distraction By Matt Richtel The constant stream of stimuli offered by new technology poses a profound new challenge to focusing and learning.
•  Digital Devices Deprive Brain of Needed Downtime By MATT RICHTEL Time without digital input can allow people to learn better or come up with new ideas.
•  Outdoors and Out of Reach, Studying the Brain By MATT RICHTEL Five scientists spent a week in the wilderness to understand how heavy use of technology changes how we think and behave.
•  The Risks of Parenting While Plugged In By JULIE SCELFO Parents’ use of smartphones and laptops — and its effect on their children — is becoming a source of concern to researchers.
•  Attached to Technology and Paying a Price By MATT RICHTEL Scientists say our ability to focus is being undermined by bursts of information from e-mail and other interruptions.
•  An Ugly Toll of Technology: Impatience and Forgetfulness By TARA PARKER-POPE “We’re paying a price in terms of our cognitive life because of this virtual lifestyle,” one expert says.
•  More Americans Sense a Downside to an Always Plugged-In Existence By MARJORIE CONNELLY Polls show that a number of Americans, particularly younger ones, are feeling negative effects from heavy computer and smartphone use.