Tuesday, September 16, 2014

Zašto je bolje biti savetnik u kampu (nego ići na praksu!)



Dragi čitaoci,

već nekoliko godina, zapravo sedam punih godina, razmišljam da napišem jedan tekst na ovom blogu o tome kako to izgleda raditi u letnjem kampu. Valjda je došao taj tenutak, da podelim sa vama kakav je to osećaj, a onda naiđem na jedan predivan tekst na tu temu i pomislim: da, to je to! Baš tako ja osećam i doživljavam kamp.

I pre nego što pročitate tekst od Keti, samo bih rekla da ne postoji ni jedno mesto na svetu koje bih tokom leta menjala za boravak i rad u kampu. Istina, svakog leta u jednom trenutku umem i da kažem: ovo je poslednji put, ne mogu više! Jer, naporno je. Veoma je naporno brinuti o stotinu dece, o njihovom svakom momentu tokom boravka u kampu. Pre svega treba brinuti da se ne povrede, svaka njihova i najmanja ogrebotina, povišena temperatura, momenat tuge za kućom [srećom, redak  slučaj :)] doživljavam kao ličnu bol. Mora se brinuti da ne povrede nekog svog druga ili drugaricu, da im bude zabavno, relaksirajuće, da nauče nešto što ne mogu na drugom mestu ili da prosto samo uživaju! Jer, kamp je mesto koje se pamti celog života. 

Ne manje je naporno i odgovorno stati pred roditelje i reći im: ne brinite, vaše dete je u pravim rukama, pogotovo kada svoje najmilije dovode prvi put u kamp. Ako ću da budem iskrena, taj deo mi je najteži, jer znam da mi predaju na 12 dana nekog ko im je važniji od sopstvenog života.


Deci  u kampu svoje znanje nesebično godinama prenosili su i mnogi gostujući predavači, koji su doprineli da nam se svakog leta pridružuje stotina dece. Hvala dr Tijani Prodanović, Saši Popović, Mirku Topalskom, Urošu Banješević, Milanu Radovanović, Singi inženjeringu, Katarini Novaković sa dečijeg odeljenja, Ivani Horvat, Ivani Korom, kompaniji Execom i mnogobrojnim drugim dragim gostima i prijateljima, nabrajanje bi ovaj spisak učinilo baš dugačkim.


Uspehe u radu Komp Kampa ne bih nikada postigla sama. Moji saradnici i prijatelji ne samo da mi pomažu, nego me oplemenjuju svojim entuzijazmom i iskustvom u radu sa decom, te sam veoma zahvalna: Nadi, Sonji, Snežani, Marku, Andriji, Nenadu, Davidu, Nebojši, Dari koja nas redovno prati i podržava, Mr Sci Dr Mirjani Gavrilović, psihologu Mariji Ačaji, Nikoli Subašić i Teodoru, mom sinu, koji me hrabri sve ove godine da budemo još bolji. Prve tri godine rada, kamp ne bi opstao bez sjajnih i iskusnih mladih volontera iz Volonterskog centra iz Niša i njih neću nikada zaboraviti, te im se ovim putem još jedanput od sveg srca zahvaljujem.

Svakog leta  kada se završi sezona kampovanja, moj život se pretvara u čekanje sledeće sezone.
Da bih skratila tih deset meseci, koji mi se čine daleko kao deset svetlosnih godina, spremam nove programe i radujem se svakom danu koji prođe, jer sam bliže dečijim osmesima kao izvoru nadahnuća.

Radoslava, osnivač Komp Kampa




A sada pročitajte ovaj sjajan tekst koji je napisala Katie Piscopio

Ovog leta sam se vratila u adolescentsko doba. Nosila sam dokolenice i neuparenu garderobu, pravila sam narukvice od konca, skakutala sam na sve strane i za dezert razmišljala o „torti od blata“ i nosila torbicu oko struka (ama, to se petkom nosi!). Učestvovala sam u svim mogućim sportovima, vrtela pesme Ariane Grande i puštala trinaestogodišnje devojčice da me zovu Kukalica Piskopio ravno 26 dana. Ovog leta sam radila u letnjem kampu.



Moji kamperi i ja na vrhu planine Kaskejd u državi Njujork!

Već drugu godinu za redom, radim u kampu sa noćenjem u koji sam išla kao klinka. Tokom devet nedelja sam bila zadužena za nečije dete. U rukama mi je bila zastrašujuća odgovornost – briga o najbitnijem stvorenju u životu ljudi. To me uvek zastrašuje, pa se ipak svakog leta vraćam na ovo magično mesto koje se zove kamp. Svakog leta me ljudi podjednako gledaju sa razočarenjem i nepoverenjem – kako uopšte mogu da radim u letnjem kampu, kada bih mogla da tražim praksu u nekom fenomenalnom magazinu i da jurim ono što želim da radim u životu?

E pa, narode, istina je da nema boljeg načina da se provede leto. Ovo govorim već dva leta za redom – pisala sam članke za Her Campus dve godine, pokušavajući da objasnim taj osećaj, ali koliko god se trudila, ne polazi mi za rukom da pomognem ljudima da razumeju kako uloga savetnika u kampu menja život. Umesto da nekome donosim kafu, naučila sam više o sebi nego što bih naučila da sam radila u kancelariji.

Kada ste na praksi, želite da impresionirate „budže“ iznad sebe i plašite se da ćete ispasti budala pred njima. Kao savetnik u kampu, djuskam po spavaonici sa kačketom na glavi, u majici kampa, dokolenicama i anatomskim papučama i prosto postojim. Naravno, kamperi mi se smeju, ali me gledaju sa divljenjem kako me nije briga što izgledam blesavo. Najiskrenije rečeno, i ja sam zapanjena. Kamp iz vas izvlači ono najbolje – osobu koju nije briga šta ostali misle.


Tokom prve tri nedelje sam bila zadužena za 26 kampera i osam članova tima, i uprkos stresu koji je to nametalo, ni za trenutak nisam gubila poverenje u svoje sposobnosti. Nisam preispitivala svoje odluke u teškim situacijama i sledila sam instuticiju. Bila sam zadužena za planiranje dana, da dovedem devojke gde treba na vreme (verujte mi, to je posao pastira), stalnu komunikaciju sa svojim nadređenim i prenošenje informacija ljudima ispod mene, da budem drugar i uzor kamperima, i najbitnije: da budem odgovorna i pozorna. Bila sam non-stop na dužnosti, svaki dan, pa mi je uvek trebao entuzijazam.




Da li mi se dešavalo da me stres ili iscrpljenost dovedu skoro do suza? Naravno. Bilo je trenutaka kada sam znala i još znam da je ovo najizazovniji posao koji ću u životu raditi, ali su nagrade kroz napredak dece pred vašim očima izuzetne. Videti devojčicu koja uspe da se popne do vrha stene na planini kojom šetate i znati da ju je vaš podsticaj doveo do vrha nema premca na ovom svetu.

Dakle, za sve studente koji su pod pritiskom da idu na praksu da bi stekli „iskustvo“ za svoju karijeru u budućnosti – rizikujte. Uradite nešto uzbudljivo. Iskoračite iz mase. Jedno leto u kampu će vas naterati da ponovo razmotrite izbor profesije, budućnost i svrhu svog postojanja. Meni je kamp otvorio oči i pobrkao mi lončiće u glavi previše puta. Ali nije li svrha života otvaranje ka novim šansama? Kamp nudi nešto što ne možete naći u poslovnoj zgradi – na mentalnom, emotivnom i fizičkom nivou. Ipak, kada se popnete na planinu u regiji Adirondaks, kada šetate pored spavaonica uveče i gledate u vedro, zvezdano nebo, to vam je na dohvat ruke.

Izvor teksta: Why You Should Be a Camp Counselor (Instead of an Intern!)
prevod: Lana


Saturday, September 13, 2014

Željan kuće a srećan: kako odvajanje od roditelja pomaže u odrastanju dece


Posle dužeg čekanja, stigla nam je knjiga "Homesick and happy" pisca  Majkl G. Tompson.
Želim da podelim sa vama recenzije čitalaca.


Duboko i moćno gledište na čarolije letnjeg kampa i razloge za odlazak dece od kuće – pa makar na kratko.


Danas, kada veoma malo dece idu sama u školu, i sama pomisao da pošaljete svoje „mališane“ u kamp u kome će noćiti, može biti previše – i za vas, i za njih. Međutim, prvi instinkt roditelja, da zaštite svoje potomstvo pre svega, u stvari lišava decu ključnih razvojnih dešavanja, koja nastaju kada ih pustite – i gledate kako se vraćaju transformisana.

U knjizi Željan kuće a srećan, renomirani dečiji psiholog dr Majkl Tompson daje snažne argumente i ključne smernice za privremeno otpuštanje ovih veza. Kao veliki pobornik letnjih kampova, autor objašnjava kako kamp uvodi decu u uzbudljivi svet, koji nudi okruženje koje većina nas ne može da obezbedi u kućnim uslovima: zonu bez elektronike, višegeneracijsku zajednicu, korisne dnevne rituale kao što su grupni obroci i čišćenje spavaonica i mesto na kome vreme jednostavno usporava. U šumama punih insekata, ledenim potocima, pesmama uz logorsku vatru i izazovnim avanturama, deca dobijaju značajna emotivna iskustva, koja grade karakter; pa se često razvijaju tako da i sama sebe iznenade, grade doživotne uspomene i bliska prijateljstva. Tompson pokazuje kako deca koja se odvoje od roditelja mogu istovremeno biti željna kuće i srećna, uplašena i uspešna, uplašena i nesputana. Kada deca odu u kamp – na nedelju, mesec ili čitavo leto – mogu da iskuse najviši stepen sazrevanja u životu i da se vrate kući kao nezavisnija, jača i zdravija.


Recenzije čitalaca

Laura, 24. maj 2012. godine, 5/5

Ovu knjigu sam pokupila u biblioteci, u delu „nova literatura“, više iz gađenja nego iz interesovanja, ali sam totalno preobraćena! Mislila sam da će govoriti o maloj deci (po principu, roditeljstvo bez vezivanja), ali je u pitanju ubedljiva argumentacija da se odvojite od dece i pošaljete ih u kamp (ili nešto slično), kada dovoljno porastu. Čitanjem sam shvatila koliko su na moj razvoj i na ono što sam danas uticale godine koje sam provela u Biblijskom kampu Tenalijan. Smatram da su informacije o nostalgiji i pripremanju dece da se sa njom izbore veoma korisne. Preporučujem svim roditeljima da je pročitaju!

Melin Frejs, 9. jul 2012. godine, 5/5

Ovu knjigu sam pronašao u našoj biblioteci kao preporuku i odlučio da je uzmem. Dajem pet zvezdica i potvrđujem ono što je Megan rekla u svojoj fantastičnoj recenziji.
Knjiga Željan kuće a srećan mi je probudila nostalgiju i želju da se vratim u kamp u kome sam proveo barem četiri leta, kao savetnik ili kao kamper. Mislim da institucija kampova (a naročito hrišćanski kampovi) zaista utiče na decu, koja doživljavaju promene. Sećam se gojazne dece koja nikada nisu išla na planinarenje, a koja su stizala na sam vrh u blizini Estes parka. Sećam se dece koja su plakala pred spuštanje konopcem niz liticu visine 25 metara, a zatim ponosno sa roditeljima delila svoja dostignuća. Kamp nas vraća u drugo doba – u kome nema mobilnih telefona, video igara i nadzora roditelja. Zato su tu romantika kampa, streličarstvo, baloni napunjeni vodom, komarci, itd.
Ova knjiga je dobro štivo ako želite da pošaljete dete u kamp, ali još niste sigurni – pustite ga!
Ova knjiga mi je takođe pomogla da razumem da se moje preferencije i želje razlikuju od Amelijinih – ovog leta je u dnevnom kampu u školi, gde pohađa kurseve umetnosti, plesa i drame. Ali nema veće sreće od njene!

Alejn Burez, 8. oktobar 2012. godine, 5/5

Knjiga „Željan kuće a srećan: kako odvajanje od roditelja pomaže u odrastanju dece“ autora dr Majkla Tompsona daje zanimljiv i aktivavn pogled na oblast letnjih kampova i razloge iz kojih slanje dece u takve kampove pomaže u njihovom razvoju. Knjiga daje dobru argumentaciju koristi od odlazaka u kampove, uz potvrdu koju daje rezultatima svojih istraživanja. Moram priznati da me je knjiga podsetila da godine koje sam proveo kao mladi kamper i kao savetnik. Lično se slažem sa većinom Tompsonovih reči, na osnovu sopstvenih iskustava.
Ako kao roditelj razmišljate da li da pošaljete dete u letnji kamp, preporučujem vam da pročitate ovu knjigu. Pomoćiće vam da umanjite strahove i da shvatite zašto je potrebno dozvoliti deci da idu sama. Ako nemate decu tog uzrasta, ali želite da pročitate zanimljivu knjigu koja će vam oživeti uspomene iz mladosti na letnje kampove, takođe ćete uživati.
Drago mi je što sam pročitao ovu knjigu i verovatno ću se na nju vratiti kada mi ćerka dovoljno poraste da sama ode u kamp.
Nensi Kenedi, 27. jun 2012. godine, 4/5
Autor Majkl Tompson je napisao emotivni hvalospev za letnje kampove sa noćenjem. Posetio je 19 kampova sa noćenjem i priseća se sopstvenih kamperskih iskustava iz detinjstva. U razgovorima sa svim učesnicima u kamperskom iskustvu (kamperima, roditeljima, savetnicima, direktorima) gradi temu da ovo iskustvo za svakoga može predstavljati izazov, ali da je nužno za razvoj poverenja, samopouzdanja i nezavisnosti kod deteta.
Slažem se sa opštom temom dr Tompsona, da deci treba vreme da se malo odalje od roditelja, kako bi sazrela u nezavisne i sigurne osobe. U uvodu, autor navodi osam stvari koje roditelj ne može pružiti detetu, a na kraju kaže „Decu ne možemo učiniti nezavisnom.“ Totalno tačno. (Međutim, ne slažem se sa njim oko potrebe da deca ulaze u rizične, a često i opasne aktivnosti da bi stekla osećaj o sebi kao ličnosti. Autor nam prenosi inspirativne, fascinantne priče, ali ko će ispričati priče o deci koja su se oprobala u sličnim poduhvatima i nisu preživela?)
Na delu sam videla drugu ključnu poentu dr Tompsona – da vezivanje deteta za savetnika (ili omladinca ili trenera) može biti najsnažnije iskustvo za dete, koje može doneti zadovoljstvo i razvoj koji nije dostupan u odnosu roditelj-dete. Zauvek ću biti zahvalna vođama omladinske grupe u crkvi!
Jedino sam rezervisana jer smatram da autor prikazuje isuviše ružičastu sliku iskustva u kampu. U njegovom svetu, kampovi su oaze prirode, savetnici su stručni i strpljivi, direktori su brižni i prisutni a deca su beskrajno otporna. Tokom odrastanja sam išla u crkveni kamp i mogu vam reći da sam se dobar deo vremena dosađivala, stidela sam se svoje neusklađenosti u beskrajnim fizičkim aktivnostima i nisam sklopila trajnija prijateljstva. Pozicija savetnika je bila dostupna svima koji bi se prijavili, a nisu svi bili dobri za tu ulogu. Nisam mogla da dočekam da se vratim kući, da ostanem unutra i čitam knjigu!

Megan, 5. jul 2012. godine, 5/5

Divna knjiga! Kao bivši kamper i savetnik u kampu, gajim divna sećanja na kamp, ali me pomisao da pošaljem sopstvenu decu u kamp uznemirava. Tompson ima za cilj da umiri nervozne i pokazuje koliko je kamp dobar za decu. Osvojio me je već u prvom poglavlju, u kome razmatra 8 stvari koje roditelji žele, ali ne mogu dati svojoj deci: sreću, samopouzdanje, prijatelje, nezavisnost. Glavna poenta je u tome da ima dosta toga što roditelji ne mogu naučiti decu, a kamp je sjajno, sigurno mesto gde deca upoznaju sebe.
Kamp deci nudi mnogo: 1. svet bez elektronike, 2. večere u režimu familije, 3. stariju „braću i sestre“ koji će brinuti o vašoj deci, 4. višegeneracijsko iskustvo, 5. odmor, 6. kamperske rituale, 7. rituale prijema u grupu i još štošta.
Ova knjiga mi je naterala suze na oci, dok sam čitala Tompsonove razgovore sa hiljadama kampera, koji su rado delili svoja znanja stečena izvan kuće. Naše dete idućeg leta ide u kamp.
Ketlin, 12. jun 2013. godine, 5/5
Prvo pročitajte 9. poglavlje „Magija kampa“.
„Kamp je kao Hogvarts. Iako veoma mali procenat dece širom sveta odlazi u škole sa internatima, niko ne pohađa akademske oblasti kao što je Kvidič tim, a sva deca maštaju o odlasku u Hogvarts, kao bajkovito mesto, gde su deca prepuštena sebi.“ Pobogu – Majkl Tompson ne poznaje moju ćerku, ali daje dobar opis njenog pogleda na kamp.
Pustila sam suzu i to u javnosti, dok sam čitala o iskustvima transformacije u kampu sada pedesetogodišnjakinje i univerzitetskog profesora i 160 devojčica, koje su gledale svoje savetnike, kako se takmiče za titulu „Mis Gadna“. Sama pomisao na te priče mi budi drage uspomene iz kampa.
Divno.

Hilari, 8. jun 2012. godine, 5/5

Majkl Tompson ponovo nudi roditeljima perspektivu i smernice za donošenje odluka u podizanju dece, a ovom knjigom slavi prednosti kampova sa noćenjem. Jedno od moje dece je zagrižen, entuzijastičan kamper, drugo dete ovog leta kreće u kamp sa izvesnom rezervom – po prvi put. Tompson promoviše ideju da će deca preuzimati rizike i postati otvorena za nova iskustva, na sasvim drugačiji način u kampu, u odnosu na situaciju kada su im roditelji u blizini, pa čak i u formatu dnevnog kampa. Ako čvrsto verujete u prednosti kampa, Tompson to potvrđuje obimnim istraživanjem koristi koje donosi vreme provedeno podalje od roditelja. Ako niste sigurni, ubediće vas njegovi argumenti.

Liza, 2. maj 2013. godine, 4/5

Ovo je knjiga za svakog savetnika, roditelja ili budućeg roditelja. Nije poenta u novim informacijama. Ono što vam autor govori je zdrav razum, o tome zašto je za decu dobro da ih pošaljete u kamp. Govori i da je želja za kućom dobra stvar, kao zdrav razvojni korak u životu deteta. Međutim, anegdote i informacije koje koristi su zaista ubedljive. Autor uspeva da verbalizuje ono što većina nas iz kampova godinama pokušavamo da objasnimo roditeljima. Sledeći put kada naiđete na roditelja koji ne želi da pošalje jedanaestogodišnje dete u kamp jer „nije spremno“, dajte mu ovu knjigu, recite im direktno da oni u stvari nisu spremni i dajte im brošuru kampa.
Melisa, 12. februar 2013. godine, 3/5
Ova knjiga jeste zabavno štivo, ali ne obuhvata tačke koje bih volela da vidim. Više liči na PR članak za letnji kamp nego na knjigu o razvojnoj psihologiji.
Naravno, nije od pomoći ni činjenica da je moje iskustvo iz letnjeg kampa u suštoj suprotnosti sa onim što se u knjizi navodi. Dakle, moju recenziju bi trebalo posmatrati u tom svetlu.
Dr Tompson je obilno ilustrovao neke od najpoželjnijih aspekata iskustva u kampu sa noćenjem i faktore (prisustvo više starosnih grupa, nepostojanje roditeljskih očekivanja, itd) koji ga preporučuju.
Ako bih slala decu u kamp, sigurna sam da bi mi ova knjiga bila pravi „melem za dušu“.

Emili, 29. april 2013. godine, 3/5

Generalna poruka jeste da je knjiga odlična. U potpunosti se slažem da vreme podalje od roditelja, u okruženju nalik kampu, doprinosi detetu iz više razloga. Ipak, mislim da letnji kamp nije najbolja/jedina opcija za postizanje takvog razvoja. Knjiga mi više zvuči kao da se zasniva na „ličnom iskustvu“ a ne na istraživanju. Nije problem u manjku sagovornika – čini se da su sagovornici većinom bili ljubitelji kampova.

Liza, 20. septembar 2012. godine, 3/5

Veoma koristan i zanimljiv pogled na moć kamperskog iskustva i način na koji ovo iskustvo možemo da podelimo sa decom. Pruža savete u vezi sa puštanjem dece da steknu nezavisnost i otpornost kroz sopstvena iskustva, u današnjem svetu hiper-brižnih roditelja. Sviđaju mi se korisni saveti za pomoć i pripremu dece na želju za kućom i roditelja na želju za decom.

Martin Goldberg, 5. novembar 2012. godine, 3/5

Veoma dobro i detaljno razmatranje koristi letnjeg kampa za decu (i osoblje). Srdačno preporučujem ovo štivo roditeljima koji razmišljaju da pošalju decu u kamp, a koji sami nisu odrasli uz odlaske u kamp. Donekle suvoparno, ali veoma edukativno štivo.

G-đa Jingling, 9. jul 2012. godine, 2/5

Mislim da deci manje nedostaje kuća nego što roditeljima nedostaju deca. Ne brinem se što će Opasni Tinejdžer provesti godinu dana na Filipinima, iako je veoma verovatno da neće želeti da se vrati kući!

Žizel, 27. jun 2012. godine, 5/5

Obavezna literatura za sve koji razmišljaju o slanju deteta u kamp. Drago mi je što sam pročitala ovu knjigu, znam da će za decu to biti sjajno iskustvo. Sadrži istraživanje i obilje korisnih informacija za roditelje koje žele najbolje za svoju decu.

Diedri Flin, 15. novembar 2013. godine, 2/5

Dosta dobrog može proizaći iz iskustava koja se stiču odlaskom u kamp sa noćenjem, što je teško simulirati kroz iskustva na druge sigurne načine, primerene uzrastu. Ipak, nema potrebe da bilo ko čita ovu knjigu.

Katrin, 22. novembar 2012. godine, 4/5

Sjajno štivo za sve koji razmatraju slanje dece u kamp sa noćenje ili su prestravljeni tom idejom.

En, 5. jul 2013. godine, 3/5

Drago mi je što sam pročitala knjigu. Brzo štivo, uz nešto korisnih saveta za pripremu deteta za kamp.

Madi Voters, 17. mart 2013. godine, 5/5

Potvrda da letnji kamp može promeniti život. Meni je odgovarala.

Džuli, 27. jun 2013. godine, 3/5

Olakšala mi je odlučivanje!
Prevod Lana